Od Prijatelja do Ljubavnika 1. Deo 🔥 Debeljuce

714 pregleda

Sve vreme je znala da će se ovo dogoditi. Ali to nije učinilo da manje boli. Izabela je psovala sebe dok je proveravala telefon verovatno 500-ti put u poslednjih sat vremena. Nije hteo da joj pošalje poruku. Niti da je nazove. Ili šta god.

Ivan je u početku delovao drugačije! Ćaskali su nekoliko nedelja nakon što su se skontali preko aplikacije za upoznavanje. Zaista nevine stvari, sa ponekim bezazlenim flertom ubačenim tu i tamo da bi stvari bile zanimljive.

Pitao ju je da li želi da dođe, ali Izabela se čvrsto držala jednog od nekoliko pravila koja je imala kada je reč o zabavljanju:
Pravilo #1: Uvek pokaži najmanje 3 slike celog tela. I dalje neće biti dovoljno, ali barem si pokušala da ga upozoriš da si debela.
Pravilo #2: Nikada ne idi na dejt u uskim suknjicama ako si velika devojka.
PRAVILO #3: Nikada se ne sastajte prvi put sami ili u njegovoj kući. Upoznajte se u javnosti!

I Ivan je, sa svoje strane, poštovao njena pravila, objašnjavajući da je bio zaista zauzet na poslu narednih nekoliko nedelja, ali kada bi se stvari usporile, sastao bi se sa njom na piću negde gde je dobro osvetljeno sa puno ljudi okolo. Izabela je uživala u ćaskanju sa njim i oni su nastavili sa svojim razgovorima, razmenjujući poruke tamo-amo do 3 sata ujutru.

Osećala se prijatno sa njim – koliko god to zvučalo ludo za nekoga koga nikada ranije nije srela – pa kada ju je zamolio za slike, ona je pristala. Rekao joj je da je prelepa. Da ga je njeno telo napalilo. Da se čak i dodirnuo dole dok je gledao njene slike.

Izabela je bila moderna devojka, razumela je koncept virtuelnog seksa i imponovalo joj je to što ju je smatrao seksi. Ali svakako je očekivala da će se sledećeg dana ponovo čuti sa Ivanom. To je bilo pre nedelju dana.

“Ladno sam se upecala na njegovu slatkorečivost!” – pomislila je Izabela. “Šta te je dođavola nateralo da pomisliš da bi prelep momak kao što je Ivan želeo da ima bilo šta sa tobom što ne može da dobije na drugom mestu.”

Podigla je pogled na televizor koji još nije ni uključila nakon što se vratila sa posla. Proučavala je svoj odraz na crnom ekranu, pokušavajući da zamisli šta bi Ivan – ili zaista bilo koji drugi muškarac – pomislio kada bi je pogledali.

Nije ružno izgledala. Ona jednostavno nije bila ničiji ideal. Ona nije bila ono što ste tražili u prepunom baru. Sa svojim krupnijim stasom, bila je devojka normalne visine zgnječena u slatko okruglo pakovanje.

Divlja crvenkasta kosa uokvirila je meko lice sa obrazima koji su uvek izgledali rumeno. Njeno meko telo je uglavnom bilo u širim varijantama majica ili haljina ispod koje bi nosila uglavnom prozirne čarape.

Seksi? Zgodna? Verovatno ne u tradicionalnom smislu. Ali slatka? Šarmantna? NAPALJENA SVE VREME? Da. Itekako!

Teško je uzdahnula kad je bacila telefon u stranu i posegnula za daljinskim. Odlučujući da utopi veče u kulinarskim emisijama i reprizama omiljene serije. Nije mrzela način na koji je izgledala, ali to je značilo da će joj uvek biti potreban jedan korak više.

Ponekad je devojci samo trebao muškarac da joj kaže kako dobro izgleda. Nisu joj ni trebale reči! Iskreni uzdah ili čak podizanje obrva moglo bi devojci dati dovoljno samopouzdanja da ‘preživi hladnu zimu’.

Tek što se uživela u emisiju takmičenja u pravljenju kolača, osetila je kako njen telefon vibrira pored nje. Izabela je praktično pala sa kauča u žurbi da vidi ko je samo da bi otkrila da je zove njen prijatelj Boris.

„Šta je?“ Zalajala je u telefon dok je vraćala svoje telo na kauč.

„I meni je drago da razgovaram sa tobom.“ Podrugljivi glas je odgovorio.

Izabela je praktično mogla da čuje osmeh na njegovom licu. „Ha ha ha.“ odgovorila je, gurnuvši kosu sa lica i potonula nazad u jastuke. „Izvini… malo sam ometena večeras. Dozvoli mi da pokušam ponovo ‘ZDRAVO NAJDRAŽI NAJBOLJI PRIJATELJU MOJ. ŠTA MOGU DA UČINIM ZA TEBE’.

„To je već mnogo bolje, hvala. Pričaj, šta radiš večeras?“

„Bukvalno ništa. Gledam televiziju. Hoćeš da se družimo?“

„Da. Dolazi Zoranova nova devojka i želi da je upoznam. Rekao je da je ova drugačija, šta god to značilo. Pa sam kontao…“

„Znaš da je jedina stvar koju volim više od upada na loš sastanak jeste da upadnem na dobar dejt.“

„To je moja Bela. Sedam? Donesi pivo.“

„Vidimo se uskoro!“
***
Izabela je kasnila samo 35 minuta. Pravi podvig sa obzirom da je morala da stane usput u najveću saobraćajni špic i uzme pivo. Bila je notorno loša u tome da stigne na vreme, ali na sreću ona i Boris su bili prijatelji godinama i on je to znao i navikao.

Boris i Izabela su se upoznali na fakultetu na prvoj godini. Prve nedelje su bili par na likovnom projektu i uspeli su. Posle semestra, kasnih noći u biblioteci i povremenih izleta na picu/pivo, postali su veliki prijatelji, uspevajući da ostanu bliski i nakon diplomiranja. On je imao 30, a ona 27 godina i znala je da njihovo prijateljstvo nikome drugome nema smisla. Ali to je bilo ono što ga je učinilo tako zabavnim.

Izabela je ušla pravo u Borisov i Zoranov stan, čak se nije ni potrudila da pokuca. Živeli su zajedno nekoliko godina, a ona je bila redovna poseta ovde kada su noću blejali i cirkali viski. Jednom je čak uspela da ih ubedi da održe filmski maraton, a Zoran i Boris su nosili maske za lice i pili belo vino sa njom do zore.

„Gde steee!?“ pozvala je.

„Ovde smo!“ čuo se Borisov glas iz dnevne sobe na drugom kraju stana.

Izabela nije mogla a da ne primeti kako stan lepo miriše, Zoran je uvek čistio njihov stan pre nego što bi doveo novu žensku. Okačila je kaput na kuku pored vrata i stavila pivo u frižider. Izvadila je jedno za sebe i Borisa i krenula niz hodnik.

„Šta ima?“ Pozdravila je veoma ležerno Borisa koji se izležavao na sofi. Izabela je umalo zažalila što se nije presvukla u trenerku pre nego što je došla, ali posle Ivana koji joj je potresao ego – tačnije zbog nedostatka Ivana – osetila je potrebu da izgleda slatko.

I dalje je nosila istu odeću koju je nosila na posao, crnu majicu i kariranu košulju koje je vezala tačno ispod grudi, držeći ih visoko. Izgledala je fantastično i tada se najbolje osećala. Ponekad vam je bilo potrebno samo još malo karmina da biste se osećali kao najzgodnija devojka u sobi.

„Gde su svi?“ upitala je Izabela, pogledom skenirajući sobu kao da će Zoran i njegova nova devojka iskočiti ispod sofe.

Obično kada bi Zoran imao novu devojku, svi bi sedeli i ćaskali, naručivali picu i gledali film ili nešto slično, a ona je pretpostavila da je to ono što imaju u planu i večeras.

„Uzmi ovo.“ Boris je rekao nameštajući svoje telo na kauču kako bi joj napravio mesta da sedne pored njega i zgrabivši joj pivo iz ruku rekao je – „Ova devojka, upoznao ju je na poslu, bila je jedna od pomoćnica njegovog klijenta. Pa mi je rekao da dolazi i ja sam shvatio da je to još jedno veče pice i filma, znaš? Pa sam te nazvao. Ali, ona onda dolazi i obučena je kao prokleta plejboj zečica. Najuža haljina koju si ikada videla, neke štikle… bilo kako bilo ispostavilo se da će u klabing.“

„NE!“ Izabela je smoreno uzdahnula. Zoran jedva da je išao u barove, a kamoli u klubove.

„A onda ovaj Zoki seronja izlazi sav skockan u tamne farmerke i košulju koju nikad nisam video da nosi, usput miriše na moj parfem, upoznaje me sa tom devojkom i onda odlaze u noć .“

„Auh čoveče, zagrizao je opasno a?“

„Opasno!“

Izabela se nasmejala. Njihovo prijateljstvo bilo je toliko puno šale da je bilo gotovo nemoguće biti tužan kada je on bio u blizini.

KRAJ 1. Dela