Buckasta Venera 1. Deo

Prvi put kad ju je ugledao, sve što je mogao je da nervozno proguta pljuvačku. Iako to nije u potpunosti razumeo, bilo je nečega u njoj što je dotaklo svaki nerv u njemu. Činilo se da je samo njeno prisustvo isplivalo na površinu njegovu nesigurnost, podstaklo njegove fantazije i izazvalo ga da pokuša da privuče njenu pažnju.

Istovremeno, osećaj srama prisustvovao je u njegovoj privlačnosti prema njoj. Pitao se zašto je to tako, ali ono što mu se više isticalo bio je čudan način na koji je ovo ojačalo njegovu čežnju. Kad ga je pogledala i razgovarala s njim, stekao je osećaj da je i ona toga nekako svesna.

Prestao je da raste u srednjoj školi kad je dostigao 160cm visine. Zadirkivanje je tada bilo nemilosrdno, ali u nekim aspektima nije bilo tako loše kao kad je otišao na koledž i shvatio da su mnoge žene tražile visoke momke. Nije to do kraja osećao, ali ponekad nije mogao a da ne bude tužan ili nesiguran. Nije to bila samo njegova visina. Jedno vreme je pokušavao da vežba, mada se na kraju pomirio sa činjenicom da je bio sitnog tela. Nizak momak vitkog okvira. I to prilično ćosav bez mnogo dlaka.

Imao je punu lepu smeđu kosu, ali ruke, noge, prsa … sve je bilo prirodno glatko. Naučio je jednu reč za ono što je bio kada je imao 18 godina, pod okolnostima koje su ga još uvek veoma sramotile – „zgoljavko“, nazvala ga je dotična osoba, muškarac u 30-ima koji je bio viši, veći i zgodniji. Nije bio zao ili agresivan u vezi s tim, ali bilo je očigledno da ga je time malo bockao.

Nije ga zanimalo njegovo mišljenje jer njega su privlačile žene i nadao se da postoje i one koje vole mršave sitne muškarce. Biti u blizini Venere često je vraćalo uspomene na njegovo vreme kada je upoznao tog drugog čoveka. Očigledno je bila zainteresovana. Osećao je njene oči na sebi. Obraćala mu se ljubazno, samopouzdano, koristeći mala imena poput „slatkiš“, „dečkić“ i „šećer“ zbog kojih se osećao malim.

Ali bez sumnje, glavni faktor u svemu tome bila je njena veličina. Bilo je nemoguće ne primetiti njenu visinu, jer je bila (za ženu) impresivnih 185cm. I bila je krupna žena, imala je obline koje su je ukrašavale kao umetničko delo. Neki bi je nazvali debelom, zavojitom, sladostrasnom ili buckom, a ona od toga ne bi bežala, otvoreno pričajući o tome kao da joj je potpuno prijatno.

Kada mu se predstavila, tiho se začudio njenom imenu. Venera. Naravno. Logično. To veče su izašli na večeru zajedno. To im nije bio prvi sastanak, iako je bila prva večera. Na prošlom sastanku, stavila mu je ruku na potiljak u bioskopu i poljubila ga. Večeras se osećalo kao da je velika noć i on je to sa nestrpljenjem očekivao.

„U redu je ako si nervozan“, rekla je nežno. Nasmešio se i pažljivo uzeo piće, vrteći se na svom mestu. Primetivši njen osmeh, njegov osmeh se proširio. „Ne moramo da radimo ništa zbog čega ti je neprijatno“, nastavila je.

„Ne“, rekao je. Kako sortirati bezbroj misli koje mu lutaju glavom? Kako joj reći da želi da bude njen? Da oseti udobnost na njoj, pod njom? Na kraju je nastavio: “ Želim.“

„Dobro“, odgovorila je sa oduševljenjem.

„Uzbuđen sam.”

“U redu je biti malo nervozan sve dok si uzbuđen.”

“A ti? Da li si nervozana?“ mucao je u trenutku slabosti.

„Oh, dušo, ne“, nasmejala se Venera. „Nipošto. Mislim da ćemo se lepo zabaviti. Samo se pokušaj opustiti i prepusti sve meni, ako to pomaže. Ako pretram, znaš šta treba da kažeš.“

To je bila istina. Razgovarali su o stvarima od početka. To mu je olakšalo um, ali ga je takođe ispunilo fascinacijom. Znao je da u njoj postoji nešto posebno. Ona je bila ta koja ga je pozvala da izađu, i uspevala je da ga nasmeje u mnogim razgovorima.

Rekla mu je da voli njegovu visinu. Njegovu mršavu figuru. Divan dečko, tako ga je zvala. Tako se zacrvenio da mu je celo lice postalo crveno. Venera ga je zaigrano štipnula za obraz. Bila je nekoliko godina starija od njega, sa 38 on sa 20 godina, ali razlika u godinama bila je samo jedan deo priče. Zbog njenog ponašanja uvek se osećao malim.

„I ja sam uzbuđen. Ali znaš … Nisam to ranije radio. Samo sam nervozan… malo..“

„To je u redu“, ohrabrila ga je. „Ne brini. Neću te povrediti. Nećeš nikoga razočarati. Divno ćemo se provesti, jednostavno tako.“

Čuvši njena uveravanja, tiho je uzdahnuo i nastavio da jede. U mislima je obeležila njegovu reakciju i nastavila sa večerom. Nešto kasnije, nakon što je stigao račun, nagnula se preko stola i proučila ga očima. Ostao je miran, iako mu je srce počelo brže kucati.

Ispod stola, nežno mu je stavila ruku na nogu i polako prešla prstima tik pored šlica. Mogla je da vidi kako mu se disanje otežava i kako mu se crvenilo počinje pojavljivati na obrazima.

„Jesi li spreman, dušo?“

Opusti se, rekao je sebi. Duboko disanje. Kaži. Hajde. Želiš to. „Da“, rekao je tiho. Na zvuk njegovog glasa činilo se da njene oči prodiru u njegove. Venera je prva ustala. Ispravila je haljinu i ugledala ga kako je gleda krajičkom oka.

Krenuli su. Jedva je čekala da ga se dočepa, ali svaki korak, reč i pokret bili su pažljivi, i promišljeni.

„Ovde“, najavila je, izvadivši ključeve i kliknuvši dugme za otključavanje vozila. Na njihovom poslednjem sastanku, ona mu je dala izbor. Uzimaju odvojene automobile ili bi se on vozio u njenom automobilu. Prva opcija bila je u slučaju da je bio previše uznemiren ili nelagodan. Druga opcija bila je njena preferencija, koju je temeljno objasnila.

„Volela bih da se voziš sa mnom“, rekla mu je tada. „Volela bih da sedneš u moj auto i uživaš dok se vozimo. Razgovaraj sa mnom na putu do tamo. Ali želim da se i navikneš da se osećaš pomalo van svog elementa. Zamisli da ćeš morati zamoliti me za povratak kasnije. Zamisli kako će izgledati da mi moraš verovati da ti vratim odeću i ključeve kada ti bude dozvoljeno da odeš. Misli na vožnju sa mnom kao na odricanje od malo kontrole. “

Na parkingu s njom, poslušno je krenuo do njenog automobila i otišao do suvozačevih vrata. Kad su oboje seli i vrata se zatvorila, začuo je škljocanje brave pre nego što je pokrenula motor.

„Drago mi je što si ovo odabrao“, rekla je, ponovo stavivši ruku na njegovu nogu pre nego što je ubacila u brzinu kako bi se pokrenula. Prošlo je nekoliko trenutaka tišine dok se ponovo nije oglasila.

„Da li si i dalje nervozan?“ raspitivala se. „Reci mi šta ti je na umu.”

„Ja … hm, da“, počeo je tiho. „Nervozan sam. Razmišljam o onome što si rekla.“

„Dobro“, potvrdila je. „Ne stidi se. Zaista bih volela da čujem.“ Duboko je udahnuo i nečujno ponovio svoju mantru. Kaži. Hajde. Želiš je.

„Uzbuđen sam“, izusti on. „Ali to što si rekla… to kao … bespomoćno. Ne, ne to. Nego … kao da sada moram da zavisim od tebe. Ne idem nikuda dok ti ne kažeš.“

„Da li misliš da si napravio pravi izbor?“ ispitivala je s lukavim osmehom.

Kad su joj reči napustile usne, zatekao je sebe kako razmišlja o svemu. Njihovi izlasci, razgovori koje su vodili o tome šta joj se sviđa kod tipa, poljubac koji mu je podmetnula, stisak na obrazu, njezina “mala” imena za njega, unutrašnjost automobila i česte geste kojima ga je proveravala.

Reči su mu lako potekle s usana. „Da. Sviđa mi se ovo.“

„Mmm“, izusti ona zadirkujući. „Zabava mali moj tek počinje.“

KRAJ 1. Dela