Debeljuca Mojih Snova 2. Deo
Marijina mama je došla otprilike sat vremena nakon što sam završio sa raspakivanjem. Bila je prilično privlačna dama u pedesetim godinama koja mi je dala do znanja svojom pojavom na koga je Marija povukla svoj izgled. Takođe je delila isto radosno ponašanje kao njena kći i učinila da se osećam dobrodošlim.
Rad je bio veoma lak. Imali su ogroman inventar naučno-fantastičnih knjiga od pedesetih do sedamdesetih godina koje je Marijina mama nabavila tokom godina. Bio je ogroman asortiman, sa dvostrukim i trostrukim kopijama hiljada naslova. Moj zadatak je bio katalogizovati ih i staviti na internet prodaju za šire tržište.
Takođe bih pomogao oko recepcije. Prodavnica se nije otvarala pre jedanaest, tako da nisam morao da ustajem rano i obično je bila otvorena do šest. Nisam zarađivao bogatstvo, ali to je bila promena scenografije koju sam želeo, a osim toga, sporo sam, ali postojano napredovao u svojoj tezi.
Moja teza! Počeo sam da se pitam šta je poenta i razmišljao o tome da u potpunosti odustanem od master studija. Nakon onoga što se desilo sa bivšom, bio sam prazan iznutra i ostao sam tako šest meseci jer sam tezu potpuno zanemario. Barem daleko od svog grada, mogao sam da razmišljam o nečem drugom na duže staze. Mnogo tih misli bilo je o Mariji. Bilo je uzbudljivo. Da li je uopšte bila solo? Nisam imao pojma.
„Hej Gogi“, rekla je Marija jednog popodneva nekoliko dana kasnije kad je stigla u prodavnicu. „Šta ima?“
„Niš posebno“, rekao sam, pokušavajući da zvučim nonšalantno.
Nosila je koncertnu košulju Grateful Dead sa dugim rukavima i svetlo sive joga helanke sa jarko crvenim patikama Converse … izgledala je uobičajeno. Kosa joj je bila u repu.
„Kako si se smestio? Da li ti se sviđa ovde?“
„Naravno“, rekao sam. „Dosta je drugačije od mog rodnog grada.“
„Kontam.“
Mariju sam počeo da se upoznajem malo bolje u narednih nekoliko dana. Završila je na fakultet u glavni grad, pa se vratila kući. Predavala je u prvom razredu osnovne škole, a leti je radila u knjižari. Bila je zainteresovana za knjige, planinarenje i volela je stare filmove. Nije bilo reči o dečku. Razmišljao sam da je pitam, ali sam čekao. Bojao sam se da bi to učinilo stvari neugodnim.
U međuvremenu Marijina mama je otišla na putovanje na neko ostrvo na nekoliko nedelja sa prijateljima. I Vlado je bio zauzet porodičnim obavezama, pa smo uglavnom bili samo Marija i ja u prodavnici.
Prolazili smo kroz velike kutije knjiga koje je neko ostavio na zadnjoj verandi kao donaciju prodavnici. Ljudi su to stalno radili. Očistili bi svoje tavane ili šta već, pronašli gomilu starih knjiga i zaključili da bi nam mogle koristiti. Uglavnom je to bilo smeće, ali ponekad je bilo stvari koje vredi staviti na police.
„Pa, reci mi nešto o sebi“, rekla je. „Nikad ne pričaš o sebi. Šta radiš ovde gore daleko od kuće, potpuno sam? Zar nemaš nikoga kući kome nedostaješ?“
„Pa, tu je moja mama. I moja sestra, ali ona ima šesnaest godina i prolazi kroz fazu u kojoj mrzi sve. Dakle, samo moja mama.“
„Bez devojke?“
„Ne trenutno“, rekao sam.
„Iznenađena sam time“, rekla je. Um mi je trčao svuda, ovo je definitivno bio flert. Pokušao sam da formulišem nešto prikladno duhovito za reći, ali usta su mi se pokrenula sama bez razmišljanja na moj tipičan način.
„Sta je sa tobom?“ Čuo sam sebe kako govorim. „Dečko?“
„Ne“, rekla je. „Trenutno niko. U ovako malenom gradu može biti teško. Poznaješ skoro sve i svakoga. Kako uopšte upoznati nekoga novog, kada niko nije nov?“
„Pa, neki ljudi su novi“, namignuo sam joj.
Nasmešila mi se i nisam rekao ništa više. Mislio sam da sam otišao dovoljno daleko za jedan dan. Te večeri sam nakratko večerao u stanu i pokušao da poradim na svojoj tezi, ali nisam mogao da se koncentrišem. Marija mi se stalno nametala u misli. Konačno sam zatvorio laptop i otišao da trčim.
Vrativši se u stan, dugo sam se tuširao. Nakon toga sam se obrisao i go skliznuo u krevet. Bio sam napaljen do tačke rastresenosti i mogao sam samo jednu stvar da uradim po tom pitanju. Zatvorio sam oči, puštajući slike da teku. Moj penis je postao tvrd kad sam počeo da ga drkam, u početku polako. 
Razmišljao sam o tome kako bi bilo osetiti Mariju blizu sebe, uz sebe, kako bi bilo poljubiti je. Da, da je jako poljubim i osetim njene usne. Njen jezik. Njene velike sise su bile izložene, gurnute u moje lice. Sisajući joj bradavice. Uhhhh, da. Da napokon osetim veličinu njenog dupeta u mojim rukama. Sada ona na meni, ljubi me i stenje. Zatim skakuće po mom penisu, gore -dole. Sada brže, grudi poskakuju. Još brže i intenzivnije. Lice joj se okreće nagore, prema plafonu, kosa joj se razliva po ramenima. Moje ruke na njenim grudima, zabijajući se u nju. Mahnita strast, izgradnja, rast, uspon … “Aaaaaaaaaahhh….”…. orgazam.
****
Veći deo sledećeg dana napolju je padala kiša. Sećam se kako je čitavo popodne lupala na prozoru. Kad je Marija ušla, nosila je dve kafe u rukama. Radila je ovaj gest od skoro mog prvog dana.
„Izvoli, Gogi“, rekla je i dodala mi.
„Hvala, Marija“, rekao sam.
„Lije ko iz kabla a“, rekla je, skinula kabanicu i okačila je na mali ormar iza recepcije. Nosila je košulju Beatlesa sa kravatom i crne joga helanke sa sandalama. Izgledala je neverovatno.
„Ma… Nadao sam se da ću večeras otići na trčanje, ali pretpostavljam da ništa od toga. Razmišljao sam da umesto toga isprobam oni piceriju novu.“
„La Cassaforte? Oh, sviđa mi se tamo.“
„Trebala bi poći sa mnom“, rekao sam.
I tek tako, spontano, desilo se. Pozvao sam je da izađemo, a da to nisam ni imao na umu kad sam počeo da pričam. Njen odgovor je bio brz, kao da ga je čekala.
„Naravno“, rekla je. „To zvuči sjajno.“
Nasmešila mi se, a oči su joj zablistale.
Ostatak popodneva prošao je sporo. Sve o čemu sam mogao da mislim je taj sastanak sa Marijom. Bilo je dobro ponovo se radovati nečemu. Zatvorili smo u šest i odlučili da se nađemo u radnji za sat vremena.
„Vidimo se za sat vremena Gogi.“
Bilo je dovoljno vremena da se istuširam, obučem i počnem gledati na sat. Pokušavao sam da čitam, ali nisam mogao da se koncentrišem, neprestano prolazeći kroz nekoliko istih odlomaka, a zatim sam podigao pogled da vidim koliko je vremena prošlo. Sišao sam dole tri minuta ranije kad je Marija stigla. 
Nosila je opuštenu tirkiznu haljinu i izgledala je neverovatno. Kiša je popustila i zajedno smo otišli do picerije. To je bila jedna od onih stvari na prvom sastanku, hodati blizu jedno drugog, ali ne previše blizu, želeći da mogu da pružim ruku i uhvatim je za ruku, ali bilo bi to previše u tom trenutku.
La Cassaforte je bio živahan, ali bez gužve. Sedeli smo pored prozora i naručili dva piva i picu sa ekstra sira. Malo sam se osvrnuo oko dekora. „Ovo izgleda kao lepo mesto“, primetio sam. Marija mi je zapela za oko i đavolski osmeh joj je prešao preko lica.
„U redu Gogi“, zadirkivala ga je. „Reci mi više o sebi. Govoriš o mnogim stvarima, ali ja želim da čujem više o tebi.“
„Šta bi volela da znaš?“ Pitao sam.
„Pa ne znam. Ajmo ovako, počnimo sa tvojim imenom, Goran…“
„Ja sam dobio ime po dedi sa tatine strane“, rekao sam smešeći se. „Bio je vredan radnik i oženio se Mađaricom, mojom bakom Margitom. Sa mamine strane, svi su pomalo polupani.“
„Ha, znači veselo!“ Nasmejala se. „A od koga si nasledio te plave oči i dečački šarm.“
Slegnuo sam ramenima, smejući se evocirajući baš taj šarm. Konobarica je donela piva i otišla.
„Šta je sa ovom tezom koju završavaš? Makijaveli, jel tako beše?“ upitala je.
„Bio je fascinantan momak.“
„Sećam se da smo morali da ga čitamo na fakultetu“, rekla je. „Da razmislim. Njegova cela stvar je bila u tome kako je bolje da se princ plaši svog naroda, a ne da ga vole, da treba da laže i vara i čini sve što je potrebno da ostane na vlasti.“ “
Tako su nam rekli“, rekao sam. „Ali, evo u čemu je stvar. Šta ako je bio sarkastičan? Mislim, momak je bio doživotni zagovornik republike, suprotno od onoga o čemu je pisao. Zalagao se za Firencu da obuči svoje građane u odbrani grada. Čak je napisao i komičnu dramu i bio prijatelj sa Da Vinčijem. Šta ako je u njemu bilo više od ove, hm, ove karikature koju su naučili studenti?“
Ponovo se nasmešila.
„Šta?“ – upitao sam zaigrano.
„Uživam kad čujem da si toliko strastven prema nečemu, posebno prema nečemu intelektualnom. Obično oko tebe postoji neka, ne znam, tuga.“
„Ovo je dobro pivo“, rekao sam, menjajući temu.
Pica je stigla u dogledno vreme i razgovarali smo još. Rekla sam joj o odrastanju i o tome kako su se moji roditelji rastali dok sam bio u srednjoj školi i kako sam nekoliko godina radio dostavljajući pice.
Rekao sam joj o svojim prijateljima, pričao sam joj o svim živim temama i počeo sam da se osećam pomalo sebično, ali Marija je insistirala i postavljala pitanja. Završili smo picu i naručili još jednu turu piva.
„Pa, kako ti se dopala pizza? Primetila sam da nisi rekao ni reč o tome.“
Otpio sam gutljaj piva i nacerio se, nadajući se da će joj moj magični šarm odvratiti pažnju. Nije uspelo. „Stvar je u tome“, objasnio sam. „Ljudi u mom gradu – posebno u Severnom ili Centralnom delu – mi smo nekako posebni u pogledu naše pice.“
„Znači, nije ti se svidelo?“ upitala je..
„Imamo određene standarde“, rekao sam. „Ali bila je fina. Zaista. Voleo bih da ti ponekad napravim pizzu. Momci kod kojih sam radio dostavljajući pice, naučili su me nekim trikovima.“
„Opaaa… može Gogi. Kada?“
„Rekao bih sutra, ali ne bi želela picu dve noći zaredom.“
„Zapravo, sutra mi savršeno odgovara.“
„Dogovoreno.“
„U redu, dogovoreno. Napravićeš mi svoju picu. Doneću vino.“
„Zvuči odlično.“
„Postoji samo još jedna stvar“, razmišljala je.
„Šta?“
„Pričao si mi o raznim stvarima, ali ne spominješ ni jednu devojku. Teško mi je da poverujem da momak koji izgleda tako dobro kao ti nema devojku.“
„To je malo … zajebana tema.“
„Ne moraš da mi govoriš ništa o čemu ti nije prijatno.“
„Ne, u redu je.“ Duboko sam udahnuo. “ Da, bilo je devojaka u srednjoj školi i na fakultetu. Onda sam upoznao moju od nedavno bivšu i bili smo jako ozbiljni skoro dve godine. Zatim je, iznenada, raskinula sa mnom. Nikada nisam saznao šta je bio problem, ali me je baš pogodilo. “
„To je grubo. Bila sam u toj situaciji.“
„Da, pa, ima još.“ Ona je klimnula glavom, a ja sam zastao pre nego što sam počeo ponovo. „Ono što se dogodilo bilo je dva dana nakon raskida … vozila je svoj auto, a kamion je prošao na crveno i, pa, ona je poginula.“
„Isuse“, Marija je ispružila ruku i stavila je na moju. „Tako mi je žao. Ne mogu zamisliti.“
„Hvala. Nakon toga sam pao u malu depresiju. Dobro, ne toliko baš. Tugovao sam, ali nisam bio toliko depresivan koliko sam, ne znam, iznutra bio prazan.“
„To objašnjava auru tuge.“
„Sada sam mnogo bolje. Izvini za ovo mračenje ali… tako je kako je.“
„Ne“, rekla je, odlučno dodavši: „Nema potrebe da se izvinjavaš.“
Završili smo i platili račun. Kiša napolju je prestala i tiho smo se vratili do prodavnice.
„Bilo mi je veoma zabavno. Cenim što si sve to podelio sa mnom.“ Posegnula je i uzela moju ruku u njenu.
Stigli smo do njenog automobila i ona se okrenula prema meni.
„Večeras je bilo odlično“, rekao sam.
Tada, Marija se približila i poljubila me. Bio je to lagani poljubac i iznenadio sam se koliko su joj usne bile meke. Nakratko sam osetio njeno telo blizu svog, njene velike grudi pritisnule su se o moja prsa.
„Hvala na svemu“, rekla je. „Sutra?“
„Sutra“, rekao sam.
Ušla je u svoj auto i gledao sam je kako se odvezla pre nego što se vratio nazad. Izuo sam cipele i seo na kauč. Napolju je kiša ponovo počela i razmišljao sam o tome kako sam se osećao. Odlučio sam da je to simbol olakšanja. Prvi put u šest meseci ponovo sam osetio meru sreće.
KRAJ 2. Dela
