Od Prijatelja do Ljubavnika 4. Deo

„Izabela, ne moramo ništa da radimo. Ustvari, dozvoli mi da to preformulišem. Želim da te okusim. Tako jako želim da te okusim. Ali želiš li ti to? Želiš li moja usta na sebi dok ne svršiš po mom licu?“

Poljupci otvorenih usta vukli su se oko njenog donjeg dela stomaka dok je osetila kako hvata strane njenih gaćica i vuče ih niz njene noge i oko njenih čizama. Bacio ih je na pod i podigao joj suknju do struka dok je provlačio dva prsta kroz vlagu koja se skupila u njenom međunožju.

„Tako si mokra za mene Bela. Tako se vruća. Tako me jebeno ložiš.“

Izabela je bila toliko izgubljena u sopstvenim osećanjima i sopstvenoj želji, da je skoro zaboravila koliko je želela da dodirne Borisa i odjednom ju je preplavila želja da ga vidi. Da ga oseti. Da ga izludi kao i on nju.

„Pokaži mi.“ Prošaputala je u vazduh, uzdižući se kukovima u Borisov dlan, mleveći se u sve što je mogla da dodirne. „Želim da te dodirnem.“

„Uskoro Bela, obećavam. Ali ako si me sada dotakneš, eksplodiraću.“

Izabela se osmehnula, ali njen smeh se brzo promenio u oštar jauk kad je Boris zabio jedan od svojih prstiju u njeno jezgro. „Tako je dušo, da te čujem.“ Podsticao ju je, a zatim je spustio glavu do njenog pulsirajućeg centra i pljosnatim jezikom polizao njen prorez od vrha do dna.

Slatki, oštri trnci su prolazili kroz Beline vene dok je Boris ljubio njenu pičku i kružio vrhom svog jezika oko njenog tvrdog klitorisa.. Nije prošlo dugo dok se nije osećala kao da će se razbiti na komade. Beline ruke su pale na njegovu kosu, privlačeći njegovo lice bliže svojoj srži, mleveći svoje telo o njegovo lice.

„Da. Svrši mi na lice. Dozvoli mi da te okusim. Dozvoli mi da te osetim.“

Boris je gurnuo jedan od svojih prstiju u nju i zakačio usne na njen klitoris, sisući kao da mu život zavisi od toga, a ona je pala preko ivice. Bila je glasna, znala je to. Glasnija nego ikada ranije sa svojim prstima ili igračkama, ali reči koje su dolazile sa njenih usana bile su nerazumljive. Samo zbrka jauka i plača koji su odzvanjali oko njih dok je prskala oko njegove ruke i na njegove usne.

Ne želeći ništa da propusti, Boris je popio svaku kap njene esencije. Pio je iz nje kao da je fontana i svojim jezikom pratio kapljice koje su klizile do njenih butina. Prestao je tek kada ga je Izabela preklinjala da se zaustavi.

„Tako si ukusna. Tako jebeno sočna.“ Boris je promrmljao u sebi dok joj je utisnuo poslednji poljubac u pičku.

Uhvatila ga je za kosu i privukla k sebi na poljubac. Mogla je da oseti svoj ukus na njegovim usnama. Što ga je bliže privukla svojim usnama, sve više ju je Borisovo tvrdo, toplo telo pritiskalo duboko u jastuke kauča. Osećala se zaštićeno, dragoceno i traženo. Mogla je da oseti dokaz da Boris želi da joj se zabije kurac i odjednom je bila gladna za osećajem njegovog penisa u njenim rukama.

Njeni prsti su se vukli prema njegovim talasastim trbušnjacima, a nokti su joj lagano strugali kožu sve do pojasa pantalone koje su skrivale tajnu koju je tako očajnički želela da vidi. Pre nego što je i dotakla njegov penis, pritisnuvši ruku na njegovu kožu na mestu veoma nisko na njegovom stomaku, vrhovi njenih prstiju blago su zaronili ispod pojasa.

„Dodirni me dušo. Molim te!“ Progunđao je, a oči su mu se zakolutale dok je uvijao njihova tela tako da su oboje ležali na boku, Izabela okrenuta prema njemu. Uhvatio je njenu ruku i spustio je niz svoje telo, stavljajući je na sebe. „Molim te, treba mi da me dodirneš ili ću eksplodirati.“

„Mislila sam da ne želiš da te dodirnem ovde?“ Izabela ga je zadirkivala, lagano mu grizući donju usnu. Dok je govorila, Izabela je prešla vrhovima prstiju preko njegovog kurca, lagano zatvorivši ruku po celoj dužini, ali uopšte ne stežući čvrsto, tek toliko da ga dodirne.

„Htela sam da te okusim. Htela sam da stavim usta oko tvog kurca i progutam ga niz grlo. A ti si rekao – ne. Da li još uvek kažeš ‘ne’ Dušo?“

„Jebi se Izabela…“ Boris je zastenjao, a mišići njegovog dupeta su se stezali kako bi pritisnuli kukove dublje u njen dlan. „Više me nije briga. Moram da svršim. Tako si me raspalila. Bože, tako si seksi. Tako lepa…“ brbljao je i dalje, a bokovi mu nastavljalu zabijanje.

Baš kada je mislio da će umreti od iščekivanja, Izabela je odbacila sav njegov ekvilibrijum kada je gurnula ruku ispod njegovog pojasa i stegnula svoju meku malu ruku oko njegovog kurca; stiskanje i povlačenje po istom šablonu kao i ranije, ali bez ikakvog propuštanja bilo je čvršće, slađe, žešće.

„Uhhh… kako si jebeno tvrd dušo.“ Izabela mu je tiho govorila u uho, tiho ga grizući zubima, a njena ruka se vrtela oko vrha njegovog prelepog kurca kako bi prikupila tečnost koja se tu nakupila i razmazala je sve do osnove njegovog uda. „Svrši za mene Borise. Dozvoli mi da ti izdrkam kurac baš kao što si zamišljao svo to vreme sam u svom krevetu. Jebi me u šaku tvojom tvrdom kitom.“

Nije da je Izabela imala tonu iskustva iz prve ruke, ali činjenica da su se njeni prsti jedva dodirnuli kada su ga uhvatili u dlanu, to je sigurno učinilo da izgleda kao da se upravo suočila licem u lice sa impresivnim primerkom. Sigurno se pitala kako bi nešto ove veličine stalo u nju. Sama pomisao da je Borisov kurac zaronio u nju naterala je da joj se celo telo stegne kao bubanj i još čvršće je stegnula Borisov penis svojom glatkom rukom.

„Izabela. O Bože, Izabela. Svršavam… Sranje, tako je dobro.“ Progunđao je i vrući mlazovi su pucali po Belinim rukama, ali su bili toliko snažni da su većim delom završili na njenom zaobljenom belom stomaku.

Izabela ga je poljubila u grudi dok je dolazio sebi i dok mu se disanje vraćalo u normalu. „Sranje. Celu sam te uneredio… jebiga.“

„Mmm.“ stenjala je, povlačeći ruku da pokupi tečnost koja se nakupila na njenoj koži. „Nemoj da ti bude žao. Mislim da je baš seksi.“ Sakupila je malo sperme i prinela je usnama, obavijajući jezik oko slane poslastice i pomalo stenjajući od erotičnosti celog iskustva.

Boris je učinio da se oseća jebeno dobro. Ne samo da je učinio da se oseća seksi i željeno, već je oživeo i prljavu stranu nje za koju Izabela nije ni znala da postoji pre te večeri Želela je da ga dovede do ivice, iznova i iznova, sve dok nije razbila svu njegovu stegu. Htela je da ovog snažnog, lepog, moćnog muškarca pred sobom učini svojim. I prvi put u svom životu, pomislila je da bi mogla to da izvede.

Uklonivši joj ruku iz usta, Boris je povukao za zglob i pokušao da je poljubi, ali se Izabela povukla, i ustala sa kauča. Jednom kada je sigurno stajala na tlu, namestila je suknju i sagnula se da podigne čarape sa mesta gde su joj pale oko vrhova čizama. „Hajde.“ Rekla je, spuštajući ruku prema njegovoj. „Ima li neka redovna soba u ovom stanu?“

Boris se nasmejao i zgrabio je za ruku povlačeći se da se ponovo nadvisi nad njom. Privukao ju je u svoje grudi i ponovo poljubio. Koliko god da su njegovi poljupci bili slasni, i koliko god se osećala seksi, Izabela nije mogla a da ne prizna kako joj je bilo lako da se ovako otvori Borisu.

Ranije tog dana osećala se tako slomljeno, tako neželjeno, a sada se osećala željenom i lepom. Moć koju je Boris naizgled imao nad njenim osećajem sopstvene vrednosti bila je apsolutno zastrašujuća. Izabela nije želela da on ima tu moć. Nije htela da bilo koji muškarac ima takvu moć nad njenim samopouzdanjem. Mrzela je to toliko da je njeno sopstveno samoprihvatanje zavisilo od ovog straha da će je Boris odbaciti.

Ali nije joj dao nikakav znak da se premišlja i više nije sumnjala da će je odbaciti to veče, ali šta je sa sutra? Kako bi njihovo prijateljstvo izgledalo ujutru? Da li je Boris želeo više? Da li je ona htela više?

KRAJ 4. Dela